Kad se nadjete u redu i čekate da obavite šta već treba da obavite ne možete da ne čujete razgovor ljudi oko vas. Obično su tu pitanja o zdravlju koja jedva dočekamo da se zdušno iskukamo, o vremenu koja istina nisu dosad bila toliko zastupljena u tom nekom repertoaru kurtoaznih pitanja, ali obzirom da smo došli dotle da u jednom danu preživimo nekoliko godišnjih doba nije ni čudo što sve više ličimo na engleze ( po tom pitanju ), o deci...
Ali ponekad se iz sasvim bezazlenog komentara može čuti i simpatična priča.
Danas sam posle posla navratila u banku da podignem platu.
Ispred mene čovek sa gomilom naloga, meni nepoznat, ali ne i blagajnici:
-Dobar dan gospodine, kako ste, je li to nova frizura?
- Joj ne pitajte!
Gospodin je,čini se, nešto mladji od mene (a konstatovali smo već da ja po tom pitanju imam solidno iskustvo) ošišan mladalački, mašinicom, na prvi pogled rekla bih 0.5. Ne znam kakvu je ranije imao frizuru ali vidim da se blagajnica solidno zabavlja.
-Zašto?
-Ma otišao sam pre neki dan na šišanje, samo malo da skratim kosu, ali moj frizer nije bio tamo nego neka devojka. Pitala je želim li da me ona ošiša. Pa tu nema šta da bude komplikovano, pristao sam. Tad i nikad više.
-Pa šta ste joj rekli?
-Da mi skrati kosu. Počela je da me češlja i ja sam zažmurio jer sam mislio da hoće da mi skrati šiške i otvorio sam oči kad je već prešla mašinicom preko moje glave. I tad sam morao da je pustim da završi šta je počela.
- Narašće brzo, ne brinite.
-Nije sad više tako strašno. Tokom dana se i ne setim, najgore je ujutru i uveče kad se pogledam u ogledalo.
slika: m.demotivation.us
Slegnu ramenima, pokupi svoje naloge i ode.
Došlo mi je da ga zaustavim i da mu stisnem ruku, puna neke empatije i totalnog razumevanja.
Moja iskustva sa frizerima su uglavnom slična, polutraumatična, pošto sam u bar 90% slučajeva izlazila iz salona sa dijametralno suprotnim frizurama od onih koje sam tražila, te sam da skratim muku i sebi i njima skratila i kosu.
Mada me sad malo hvata strah, šta kad naraste pa odem da je skratim?
Moraću širom da otvorim oči i bez treptaja budno pazim da im u vidno polje ne dodje časopis sa slikom Sinéad O'Connor!!!!
Ali ponekad se iz sasvim bezazlenog komentara može čuti i simpatična priča.
Danas sam posle posla navratila u banku da podignem platu.
Ispred mene čovek sa gomilom naloga, meni nepoznat, ali ne i blagajnici:
-Dobar dan gospodine, kako ste, je li to nova frizura?
- Joj ne pitajte!
Gospodin je,čini se, nešto mladji od mene (a konstatovali smo već da ja po tom pitanju imam solidno iskustvo) ošišan mladalački, mašinicom, na prvi pogled rekla bih 0.5. Ne znam kakvu je ranije imao frizuru ali vidim da se blagajnica solidno zabavlja.
-Zašto?
-Ma otišao sam pre neki dan na šišanje, samo malo da skratim kosu, ali moj frizer nije bio tamo nego neka devojka. Pitala je želim li da me ona ošiša. Pa tu nema šta da bude komplikovano, pristao sam. Tad i nikad više.
-Pa šta ste joj rekli?
-Da mi skrati kosu. Počela je da me češlja i ja sam zažmurio jer sam mislio da hoće da mi skrati šiške i otvorio sam oči kad je već prešla mašinicom preko moje glave. I tad sam morao da je pustim da završi šta je počela.
- Narašće brzo, ne brinite.
-Nije sad više tako strašno. Tokom dana se i ne setim, najgore je ujutru i uveče kad se pogledam u ogledalo.
Slegnu ramenima, pokupi svoje naloge i ode.
Došlo mi je da ga zaustavim i da mu stisnem ruku, puna neke empatije i totalnog razumevanja.
Moja iskustva sa frizerima su uglavnom slična, polutraumatična, pošto sam u bar 90% slučajeva izlazila iz salona sa dijametralno suprotnim frizurama od onih koje sam tražila, te sam da skratim muku i sebi i njima skratila i kosu.
Mada me sad malo hvata strah, šta kad naraste pa odem da je skratim?
Moraću širom da otvorim oči i bez treptaja budno pazim da im u vidno polje ne dodje časopis sa slikom Sinéad O'Connor!!!!
Nema komentara :
Objavi komentar