Nešto razmišljam da smanjim kupovinu novina. Naslovi tipa -
vreme je da počnete da brinete o zdravlju...
vreme je da počnete da vežbate...
pedesetogodišnjaci se teže rešavaju stomaka...
jedite zdravo drž'te se pravo....
i slični, mi sve više bude grižu savest. A ni materijalna strana nije zanemarljiva.
Nije da ja ne vodim računa o zdravlju, svako jutro zrnevlje za doručak (uskoro ću procvrkutati k'o ptičica), jabučica, čajići, vodica...uskoče tu i po dve kafe u kontinuitetu, koja kockica po kockica čokolade (protivu stresa), kolačići (onako domaćinski - bogati)
www. dontcallmebetty.tumblr.com
ali bože moj, živi smo ljudi.
Dobro, moram priznati da sam malo zanemarila vežbanje, i da sad, ovako besposlena, (po mišljenju većine) raspolažem svim vremenom ovog sveta , ali nakon toliko godina sedenja za malim ovalnim stolićem u kancelariji, vežbanje bi bilo ravno šoku za moj jadni organizam koji još uvek nije shvatio svu poentu pojma NEZAPOSLENOST te i dalje pri pogledu na stolicu ne može da odoli a da je ne okupira.
U raskoraku izmedju probudjene griže savesti i uspavanog organizma odlučih se za kompromis i dadoh se u malo istraživanje meditacije. Prava stvar za mene - treba mi samo udobno i mirno mesto i nešto vremena da posvetim samo sebi. Ma ništa lakše.
Aha...u teoriji.
Prvi pokušaj:
predveče, šest časova, deca otišla kojekuda. Pravo vreme za malo meditacije. Mmm- lepo, mir, tišina,lotosov položaj, zatvorene oči. Pravi odmor.
www.dontcallmebetty.tumbrl.com
Udah, izdah, udah, izdah....bože jesam li isključila peglu? nešto se ne sećam....ma jesam sigurno...udah, izdah... malo me žulja, tako! sad je bolje..
udah...auu grč - moram po magnezijum.
Prošlo je samo pet minuta!???!!! Izgledalo je mnogo duže. E da nije bilo ovog grča, ali bože moj, svaki početak je težak, biće bolje sledeći put. A i slagalica će uskoro.
I tako utešena odskakutah dole i skuvah kaficu uz malecku kockicu čokolade (za balans serotonina u krvi).
Drugi pokušaj:
Subota, popodne, posle ručka. Pater familias legao malo da odspava, deca gledaju film, komšija ostao bez društva pa je mir....pravo vreme za nastavak sage o meditaciji.
Neizbežni lotos, zatvorene oči, puna koncentracija na disanje, udah-so, izdah-ham, so-ham, so-ham...baš bih mogla ponovo pročitati Jedi, moli, voli.....koncentracija, osmeh.....udah..
bože zvoni mi mobilni....ignorisaću...udah...možda su deca, ili mama...ma samo da bacim pogled.
Kuma? Greota da se kumi ne javim.
-E ćao!
-Ma jok, kakvo uznemiravanje, ne radim ništa, baš malo meditiram (!!!!) posle ručka.Hoćeš na kaficu?
-Dobro, dobro, znam da si ti bila pre neki dan, pristavi vodu, evo me stižem!
Što bi rekao naš narod - kum(a) nije dugme da je zanemarim tek tako, i u stilu Skarlet O'Hare odlučujem da meditaciju ostavim za sutra.
Treći pokušaj:
Veče. Deca na faksu, muž se preslišava uz repriziranje reprize reprizine reprize neke od "najgledanijih" domaćih serija. Pravo vreme da se mentalno izrekreiram i izbalansiram. Ne treba mi ni svetlo, taman da se bolje opustim...sešću ovde do radijatora da mi bude toplije...uuu ala krckaju kolena...nasloniću se malo...
www.dontcallmebetty.tumbrl.com
udah, izdah...udah...izdah............udah.........................
i probudih se nekih pola sata kasnije odrvenelih nogu, ukočenog vrata, malo bunovna, ali bez svake sumnje mentalno osvežena.
Možda ipak sutra odem u šetnjicu, da uhvatim još koju zraku sunca pre zime.
vreme je da počnete da brinete o zdravlju...
vreme je da počnete da vežbate...
pedesetogodišnjaci se teže rešavaju stomaka...
jedite zdravo drž'te se pravo....
i slični, mi sve više bude grižu savest. A ni materijalna strana nije zanemarljiva.
Nije da ja ne vodim računa o zdravlju, svako jutro zrnevlje za doručak (uskoro ću procvrkutati k'o ptičica), jabučica, čajići, vodica...uskoče tu i po dve kafe u kontinuitetu, koja kockica po kockica čokolade (protivu stresa), kolačići (onako domaćinski - bogati)
ali bože moj, živi smo ljudi.
Dobro, moram priznati da sam malo zanemarila vežbanje, i da sad, ovako besposlena, (po mišljenju većine) raspolažem svim vremenom ovog sveta , ali nakon toliko godina sedenja za malim ovalnim stolićem u kancelariji, vežbanje bi bilo ravno šoku za moj jadni organizam koji još uvek nije shvatio svu poentu pojma NEZAPOSLENOST te i dalje pri pogledu na stolicu ne može da odoli a da je ne okupira.
U raskoraku izmedju probudjene griže savesti i uspavanog organizma odlučih se za kompromis i dadoh se u malo istraživanje meditacije. Prava stvar za mene - treba mi samo udobno i mirno mesto i nešto vremena da posvetim samo sebi. Ma ništa lakše.
Aha...u teoriji.
Prvi pokušaj:
predveče, šest časova, deca otišla kojekuda. Pravo vreme za malo meditacije. Mmm- lepo, mir, tišina,lotosov položaj, zatvorene oči. Pravi odmor.
Udah, izdah, udah, izdah....bože jesam li isključila peglu? nešto se ne sećam....ma jesam sigurno...udah, izdah... malo me žulja, tako! sad je bolje..
udah...auu grč - moram po magnezijum.
Prošlo je samo pet minuta!???!!! Izgledalo je mnogo duže. E da nije bilo ovog grča, ali bože moj, svaki početak je težak, biće bolje sledeći put. A i slagalica će uskoro.
I tako utešena odskakutah dole i skuvah kaficu uz malecku kockicu čokolade (za balans serotonina u krvi).
Drugi pokušaj:
Subota, popodne, posle ručka. Pater familias legao malo da odspava, deca gledaju film, komšija ostao bez društva pa je mir....pravo vreme za nastavak sage o meditaciji.
Neizbežni lotos, zatvorene oči, puna koncentracija na disanje, udah-so, izdah-ham, so-ham, so-ham...baš bih mogla ponovo pročitati Jedi, moli, voli.....koncentracija, osmeh.....udah..
bože zvoni mi mobilni....ignorisaću...udah...možda su deca, ili mama...ma samo da bacim pogled.
Kuma? Greota da se kumi ne javim.
-E ćao!
-Ma jok, kakvo uznemiravanje, ne radim ništa, baš malo meditiram (!!!!) posle ručka.Hoćeš na kaficu?
-Dobro, dobro, znam da si ti bila pre neki dan, pristavi vodu, evo me stižem!
Što bi rekao naš narod - kum(a) nije dugme da je zanemarim tek tako, i u stilu Skarlet O'Hare odlučujem da meditaciju ostavim za sutra.
Treći pokušaj:
Veče. Deca na faksu, muž se preslišava uz repriziranje reprize reprizine reprize neke od "najgledanijih" domaćih serija. Pravo vreme da se mentalno izrekreiram i izbalansiram. Ne treba mi ni svetlo, taman da se bolje opustim...sešću ovde do radijatora da mi bude toplije...uuu ala krckaju kolena...nasloniću se malo...
udah, izdah...udah...izdah............udah.........................
i probudih se nekih pola sata kasnije odrvenelih nogu, ukočenog vrata, malo bunovna, ali bez svake sumnje mentalno osvežena.
Možda ipak sutra odem u šetnjicu, da uhvatim još koju zraku sunca pre zime.
