Bakina kuhinjica

Pre neki dan sam naučila jednu pravu kuvarsku lekciju.
Nikad o sebi nisam mislila kao o nekoj dobroj kuvarici.

 

                                                            slika:pinterest.com
 Možda zato što nisam ni neki gurman. Kad sam gladna jedem, kad sam žedna pijem. Ne topim se od miline kad mi se nešto svidi i nikad ne pamtim recepte duže od jednog dana, da mi ne zauzimaju suviše prostora na disku moždane memorije, pošto je toliko drugih interesantnih stvari koje treba zapamtiti.
Ma kuvam ja, nije da ne kuvam, i udovoljavam željama svojih milih i dragih, normalno. Coolinarika mi je jedna od sačuvanih  stranica na "Bookmark-u" i bar jedno 20 GB računarske memorije je utrošeno na raznorazne recepte,  a kupljene Kuhinjice mi kupe prašinu na donjoj polici u kuhinji. Sve po propisu, kao prava domaćica.
Istina nemam kecelju, mada baš nešto planiram ovih dana da sašijem jednu.

  Najveći izazov mi je famozna ruska salata koja se u našoj kući pravi u raznim varijantama
-samo bez šargarepe, znaš da je ne volim
-meni bez graška molim te, ne svidja mi se
-manje majoneza, holesterol mi je skočio
to više nije ruska salata, za mene je više kao ruski rulet.
Pravim ja i sarmice, i rolatiće, pečem hlepčiće i sitne kolačiće. I torte za rodjendane, i pite...i definitivno ću ogladneti ako nastavim da nabrajam.

                                                            slika: dontcallmebetty.tumblr.com
Ali to izgleda nije TO što bi kuvanje trebalo da bude, bar po mišljenju mog starijeg deteta.
Malo malo pa sin gnjavi sa ribljom čorbom
- Kad ćeš praviti riblju čorbu, ali kao baka. Tvoja nije tako dobra kao njena!!!!
Nazovem je
-Hajde molim te reci mi kako praviš riblju čorbu, unuk ti se uželeo riblje čorbe ali želi da bude kao tvoja. Ustvari najbolje bi bilo da dodješ, da ja vidim kako ti to praviš.
I dodje ti moja mama sa svojim iskustvom prekaljene kuvarice.
- Šta ti treba, evo tu je riba, paradaiz, luk, zelen, začin, sirće....treba li još šta?
- Ma šta ti je dete daj mi samo ribu i taj začin.  Može i malo kuvanog paradaiza.
- I šta? To je to???
- Normalno, šta komplikuješ.
Tu se ja malo nadjoh u čudu. Ja seckam luk, dodajem zelen, malo sirćeta, pretrčim uz put bar dvadesetak recepata na internetu, pasiram, cedim....izgubim pola jutra....
Za vreme ručka dete dvaput sipalo "čuvenu" bakinu čorbu
- To je čorba, vidiš, jesi li sad naučila? Sledeći put da napraviš isto tako.
Jesam sine, ali ti još nemaš dovoljno životnog iskustva pa ne znaš -  u ovom receptu glavni sastojak je TVOJA LJUBAV.
 Samo to.

Menta ili nana pitanje je sad

Usedeh se u kući ovih dana, pardon, meseci, da se prosto osećam kao komad nameštaja. Već se i paučina hvata po meni,

                                                       slika: dontcallmebetty.tumblr.com

a ukućanima, kad poustaju treba malo vremena da me počnu razlikovati od sudopere, stolica i drugog kuhinjskog inventara pre nego što mi požele dobro - što god to dobro bilo (jutro uglavnom nije pošto je to definitivno bojkotovano doba dana u našoj kući).
Došlo je dotle da se radujem i odlasku u prodavnicu, a o megamarketu da i ne pričam. To je već doživljaj. Ma kakav doživljaj - "izlazak u život".
Počinjem da se spremam i pripremam kao da idem na gala priredbu. Presvlačenje, umivanje, češljanje, šminkanje....ponovo presvlačenje, obuvanje, preobuvanje.....

                                            slika:dontcallmebetty.tumblr.com
Konačno zaključavam vrata,
- Joj nisam ponela naočare (sunčane naravno)
Otključavanje, utrčavanje, preturanje...tu su, hvala bogu!
I dok mi je noga na stepenici
-možda ipak i labello?
...
I tek negde na pola puta kad mi konačno svest opet spadne na normalu jedva uspevam da se glasno ne nasmejem apsurdnosti cele situacije.
Ali to mi ne smeta da u samom marketu obidjem sve gondole i detaljno ih proučim, što je veoma loše po moj novčani standard u aktuelnoj mi sadašnjosti, jer mi u potrošačku korpu, stvarno ne znam kako, ulete i potpuno nepotrebne stvari.
 I dok sam ja blaženo proučavala policu sa raznim mirišljavim kozmetičkim preparatima, u društvu još par blaženih ženskih duša, čuh kako jedna od njih reče mladjanoj ćerki
- hajde donesi čaj od nane dok ja ovde kupim šta mi treba.
Ne prodje mnogo kad eto nje:
-Nema, hoćeš neki drugi.
-Nema čaja od nane? Ma nisi ni gledala.
-Jesam, Dodji da vidiš ako mi ne veruješ.
Odoše...i vratiše se...
-Pa to nije nana, nego menta, vidiš šta piše.
- Menta je nana.
- Zašto bi ja morala da znam da je menta nana.
- Pa da čitaš malo više...
-Čitam ja dovoljno!
- A da si malo bolje pogledala videla bi da na drugoj strani kutije piše i nana, a mogla si lepo pitati i onu radnicu.
Malo zatišje,sleganje ramenima i:
- Ja i tako ne volim čaj, ni kad sam bolesna.
A ja se, držeći u ruci L'Orealov svemogući revitalift 10 repair serum za lice, prisetih da je i na mom spisku famozan čaj od NANE a ne dotični serum, te se tužno oprostih od njega i odoh po MENTU da  priuštim  sebi bar malo detoksikacije ako već ne mogu magično uklanjanje bora, podsećajući sebe da kad dodjem kući priupitam svoju ćerku zna li ona šta je menta a šta nana.