Nikako da nadjem vremena da bar protrčim kroz svoj rodoslov.
Ali kad napravim rekapitulaciju svojih dosadašnjih stavova i odluka počinjem ozbiljno da strahujem da sam u rodu sa Don Kihotom.
Već ranije spomenuti manjak samopouzdanja je na mom kantaru izbalansiran viškom tvrdoglavosti, što je opet najčešće išlo na moju štetu.
Dok sam bila mladja uvek su mogla dobro da posluže opravdanja tipa "mladost-ludost", ali su povećanjem godina ova opravdanja gubila na smislu, mladost se izgubila ali ludost je ostala.
No ako je verovati Meši Selimoviću (a trebalo bi, pametan čovek) "bosanac tek pred starost stiče pamet" valjda ću je i ja steći uskoro.
U srednjoj školi su me već i profesori prozvali Kalimero. Uvek izabirana od strane drugova da budem predstavnik razreda (što sam onako naivna smatrala da je odraz njihovog poverenja- da bi se ispostavilo da je to samo obaveza od koje su svi bežali) na sednicama sam se spoticala pri "poklanjanju" ocena radi popravke proseka, ali isključivo odličnim učenicima, i smatrala da je to nepravda prema drugima....Pravi Kalimero...
Sreća pa više niko ne čuva one stare leksikone, kakva sam bila možda sam pod pojmom "omiljena pesma" pisala Internacionala.
Zapatilo se to isterivanje pravde u meni pa još uvek izbija po koja klica i to kad je najmanje potrebno, tj potpuno nepotrebno, te se i sad ponekad zamerim ponekome braneći ponekoga.
Dakle nadjem li ikad vremena da malo proverim to svoje rodoslovno stablo ne bi se začudila da na nekoj grani čuči izmoreni Don Kihot.
izvor:http://bs.wikipedia.org
E moj Don Kihote, ludo stara, umesto što si se razmetao pred vetrenjačama za svoj račun a u ime Dulsineje bolje da si zavrnuo rukave i bacio se na mlevenje brašna.
A i meni bi bolje bilo, ovako retorički nastrojenoj da sam završila pravo i otvorila privatnu praksicu pa da legalnim putem isterujem pravdu. Možda bih konačno napunila i kasicu prasicu dok bih do mile volje uzvikivala "Nepravda pa to ti je!"
Ali kad napravim rekapitulaciju svojih dosadašnjih stavova i odluka počinjem ozbiljno da strahujem da sam u rodu sa Don Kihotom.
Već ranije spomenuti manjak samopouzdanja je na mom kantaru izbalansiran viškom tvrdoglavosti, što je opet najčešće išlo na moju štetu.
Dok sam bila mladja uvek su mogla dobro da posluže opravdanja tipa "mladost-ludost", ali su povećanjem godina ova opravdanja gubila na smislu, mladost se izgubila ali ludost je ostala.
No ako je verovati Meši Selimoviću (a trebalo bi, pametan čovek) "bosanac tek pred starost stiče pamet" valjda ću je i ja steći uskoro.
U srednjoj školi su me već i profesori prozvali Kalimero. Uvek izabirana od strane drugova da budem predstavnik razreda (što sam onako naivna smatrala da je odraz njihovog poverenja- da bi se ispostavilo da je to samo obaveza od koje su svi bežali) na sednicama sam se spoticala pri "poklanjanju" ocena radi popravke proseka, ali isključivo odličnim učenicima, i smatrala da je to nepravda prema drugima....Pravi Kalimero...
Sreća pa više niko ne čuva one stare leksikone, kakva sam bila možda sam pod pojmom "omiljena pesma" pisala Internacionala.
Zapatilo se to isterivanje pravde u meni pa još uvek izbija po koja klica i to kad je najmanje potrebno, tj potpuno nepotrebno, te se i sad ponekad zamerim ponekome braneći ponekoga.
Dakle nadjem li ikad vremena da malo proverim to svoje rodoslovno stablo ne bi se začudila da na nekoj grani čuči izmoreni Don Kihot.
E moj Don Kihote, ludo stara, umesto što si se razmetao pred vetrenjačama za svoj račun a u ime Dulsineje bolje da si zavrnuo rukave i bacio se na mlevenje brašna.
A i meni bi bolje bilo, ovako retorički nastrojenoj da sam završila pravo i otvorila privatnu praksicu pa da legalnim putem isterujem pravdu. Možda bih konačno napunila i kasicu prasicu dok bih do mile volje uzvikivala "Nepravda pa to ti je!"
Nema komentara :
Objavi komentar