Većinu mog posla, statistički gledano verovatno i celih 90%, čine kontakti sa ljudima.
A ljudi k'o ljudi. Ne kaže se džabe - sto ljudi sto ćudi.
Nekad su to izuzetno prijatni susreti, nekad veoma onespokojavajući, nekad sa tendencijom prelaska u kategoriju hladnog rata....Verovatno sve zavisi kako se kog momenta KO, ŠTA i GDE zadesi.
I kako se poklope mentalne kockice, i moje, i osobe sa druge strane.
Bude tu svega, usled bliskog kontakta često se nagutam mirisa belog luka, alkoholnih isparenja u solidnim koncetracijama te me nekad strah kad krenem kući da me ne zaustavi milicija jer nisam sigurna da u tim momentima ne prelazim dozvoljenih 0,3 ‰ "per mille" .
Naročito sam, a to valjda ide s godinama - pošto to čeka svakog od nas, osetljiva na starije ljude. Dragi su mi. I oni narogušeni, namćorasti, prijatni, nasmejani, ogorčeni, svadljivi, nesigurni... Nekako od njih sve mogu da prihvatim, oprostim, shvatim ili zanemarim.
Skoro mi je bio jedan dekica, što bi rekao Duško Radović "narogušen i ljut sav".
slika: www.dobrota-edu.me
Žalio se na administraciju i papirologiju, "lopove", tražio listinge svojih obaveza godinama unazad i pravio mi promaju mašući prastarim uplatnicama na kojima se samo prašina odomaćila a koje su i brojevi i slova davno napustili.
A istina malo je i cugnuo, ono zdravlja radi verovatno.
Tu je počelo naše pregovaranje, i nadgovaranje, moje uz osmehe, njegovo uz simpatično mrgodjenje i negodovanje.
- Nemojte vi tu meni da se smeškate, sve uz osmeh pa ćete me na sud. Hoću bre sve da vidim na papiru, i šta i kad sam po vama platio i šta ste mi sakrili i ukrali. Ja sve čuvam. Evo sve je tu, evo crno na belo, nema prevare!!!
I dalje se mršti i maše li maše.Od silnog mahanja stare uplatnice se valjda samo inercijom još drže na okupu.
-Nije problem gospodine, dobićete sve izvode ali morate malo sačekati treba vremena da ih dobijemo iz arhive.
- Ma imam ja vremena (polako se pomalja primirje iza sedih namršenih obrva), penzioner sam ti ja, jedino još vremena imam. A hoće li to dugo, mogu li dok čekam da odem do kafane?
- Slobodno. Biće spremno za jedno sat vremena, pa vi naiđite.
- Ma vidi devojko (blagosloven bio tako kratkovid!!), kafanu ću ja odovud i naći, ali se bojim da odonud vas posle bome neću naći.
A ljudi k'o ljudi. Ne kaže se džabe - sto ljudi sto ćudi.
Nekad su to izuzetno prijatni susreti, nekad veoma onespokojavajući, nekad sa tendencijom prelaska u kategoriju hladnog rata....Verovatno sve zavisi kako se kog momenta KO, ŠTA i GDE zadesi.
I kako se poklope mentalne kockice, i moje, i osobe sa druge strane.
Bude tu svega, usled bliskog kontakta često se nagutam mirisa belog luka, alkoholnih isparenja u solidnim koncetracijama te me nekad strah kad krenem kući da me ne zaustavi milicija jer nisam sigurna da u tim momentima ne prelazim dozvoljenih 0,3 ‰ "per mille" .
Naročito sam, a to valjda ide s godinama - pošto to čeka svakog od nas, osetljiva na starije ljude. Dragi su mi. I oni narogušeni, namćorasti, prijatni, nasmejani, ogorčeni, svadljivi, nesigurni... Nekako od njih sve mogu da prihvatim, oprostim, shvatim ili zanemarim.
Skoro mi je bio jedan dekica, što bi rekao Duško Radović "narogušen i ljut sav".
Žalio se na administraciju i papirologiju, "lopove", tražio listinge svojih obaveza godinama unazad i pravio mi promaju mašući prastarim uplatnicama na kojima se samo prašina odomaćila a koje su i brojevi i slova davno napustili.
A istina malo je i cugnuo, ono zdravlja radi verovatno.
Tu je počelo naše pregovaranje, i nadgovaranje, moje uz osmehe, njegovo uz simpatično mrgodjenje i negodovanje.
- Nemojte vi tu meni da se smeškate, sve uz osmeh pa ćete me na sud. Hoću bre sve da vidim na papiru, i šta i kad sam po vama platio i šta ste mi sakrili i ukrali. Ja sve čuvam. Evo sve je tu, evo crno na belo, nema prevare!!!
I dalje se mršti i maše li maše.Od silnog mahanja stare uplatnice se valjda samo inercijom još drže na okupu.
-Nije problem gospodine, dobićete sve izvode ali morate malo sačekati treba vremena da ih dobijemo iz arhive.
- Ma imam ja vremena (polako se pomalja primirje iza sedih namršenih obrva), penzioner sam ti ja, jedino još vremena imam. A hoće li to dugo, mogu li dok čekam da odem do kafane?
- Slobodno. Biće spremno za jedno sat vremena, pa vi naiđite.
- Ma vidi devojko (blagosloven bio tako kratkovid!!), kafanu ću ja odovud i naći, ali se bojim da odonud vas posle bome neću naći.
Nema komentara :
Objavi komentar