Otkrila sam da na izgled nevažna, najobičnija stvar može da vrati osmeh na lice.
Ura! Otkrila sam Ameriku.
No da pojasnim. Zadnjih dana mi se dešavaju loše stvari, ali onako baš u kontinuitetu, neprekidan niz.
I ne mogu ništa da učinim da to razbijem, prekinem. Kao da stojim pred spuštenom rampom a ispred mene teretni voz, dug i spor, naizgled bez kraja tutnji i stvara nelagodu i neki iracionalni strah svojom beskonačnošću.
Na poslu ja pod kontrolom, kući deca bez ikakve kontrole, kola ne valjaju....zalihe se smanjile i stanjile, niko neće u nabavku bez kola...i tako ja posle dobrih petnaest godina otresoh prašinu sa starog bicikla i krenuh put tržnog centra.
I sem Amerike otkrila sam da se vožnja bicikla zaista ne zaboravlja, što me nije toliko iznenadilo koliko me iznenadilo što je sa svakim okretom pedala spadao po jedan grč sa mene i što sam se počela smeškati i uživati u tako običnoj stvari poput vožnje bicikla.
Osećaj slobode, neverovatne lakoće i čiste jednostavne sreće.
Ura! Otkrila sam Ameriku.
No da pojasnim. Zadnjih dana mi se dešavaju loše stvari, ali onako baš u kontinuitetu, neprekidan niz.
I ne mogu ništa da učinim da to razbijem, prekinem. Kao da stojim pred spuštenom rampom a ispred mene teretni voz, dug i spor, naizgled bez kraja tutnji i stvara nelagodu i neki iracionalni strah svojom beskonačnošću.
Na poslu ja pod kontrolom, kući deca bez ikakve kontrole, kola ne valjaju....zalihe se smanjile i stanjile, niko neće u nabavku bez kola...i tako ja posle dobrih petnaest godina otresoh prašinu sa starog bicikla i krenuh put tržnog centra.
I sem Amerike otkrila sam da se vožnja bicikla zaista ne zaboravlja, što me nije toliko iznenadilo koliko me iznenadilo što je sa svakim okretom pedala spadao po jedan grč sa mene i što sam se počela smeškati i uživati u tako običnoj stvari poput vožnje bicikla.
Osećaj slobode, neverovatne lakoće i čiste jednostavne sreće.
E sad - taj osećaj lakoće je trajao....do povratka kući.
Onako zagrejana od brze vožnje i čistog vazduha lako sam i sišla sa bicikla, istovarila kese iz korpe i sa kormana, donela u kuhinju, sklonila, pristavila kafu i sela...i....jedva ustala.
Upalu mišića imam već drugi dan, ali je teretni voz prošao, osmeh mi je još na licu i već sam ugovorila sledeću vožnju za vikend do mame.
Nema komentara :
Objavi komentar