Prvi korak: duboko udahni i uspravi se,
Drugi korak: nasmeši se i pokušaj suzbiti želju da se okreneš i pobegneš glavom bez obzira.
Oduvek sam bila brbljiva, ali nesigurna. Nepoznate osobe i situacije su me blokirale i stvarale strah u meni koji se, iako je iznutra pretio da me parališe, spolja manifestovao upravo u svojoj suprotnosti - brzom govoru, kao da sam povećanjem broja obrtaja svojih reči nastojala da skratim tu muku, da je što pre preguram i pobegnem u sigurnost, u poznato.
Treći korak: broj do tri i uspostavi kontakt očima
U nekim, sad već tako davnim, mladim godinama, jedna od najtežih stvari koje sam morala uraditi je bila otići na takmičenje u recitovanju.
Šta da vam kažem, mislim da ta komisija nije u svojoj karijeri imala učesnika koji je završio recitaciju dok su oni još podvlačili moje ime na spisku i pripremali se za početak.Sada gledano iza zavese sećanja deluje komično, ali tada sa srcem u grlu nije bilo.
Da ne dužim suviše, jer koga interesuju neke moje davne ali i sadašnje frustracije, dosta tog straha je još ostalo u meni, sakriveno iza godina prakse i vežbanja, ali spremno da pri prvoj pukotini iskoči van.
Ovaj moj blog u nastanku me pomalo podseća na malo ranije spomenuto slavno takmičenje, jedina je sreća što se slova ne pomeraju jer bi umesto laganog valcera na ovoj strani već plesala ludi ča-ča-ča.
Drugi korak: nasmeši se i pokušaj suzbiti želju da se okreneš i pobegneš glavom bez obzira.
Oduvek sam bila brbljiva, ali nesigurna. Nepoznate osobe i situacije su me blokirale i stvarale strah u meni koji se, iako je iznutra pretio da me parališe, spolja manifestovao upravo u svojoj suprotnosti - brzom govoru, kao da sam povećanjem broja obrtaja svojih reči nastojala da skratim tu muku, da je što pre preguram i pobegnem u sigurnost, u poznato.
Treći korak: broj do tri i uspostavi kontakt očima
U nekim, sad već tako davnim, mladim godinama, jedna od najtežih stvari koje sam morala uraditi je bila otići na takmičenje u recitovanju.
Šta da vam kažem, mislim da ta komisija nije u svojoj karijeri imala učesnika koji je završio recitaciju dok su oni još podvlačili moje ime na spisku i pripremali se za početak.Sada gledano iza zavese sećanja deluje komično, ali tada sa srcem u grlu nije bilo.
Da ne dužim suviše, jer koga interesuju neke moje davne ali i sadašnje frustracije, dosta tog straha je još ostalo u meni, sakriveno iza godina prakse i vežbanja, ali spremno da pri prvoj pukotini iskoči van.
Ovaj moj blog u nastanku me pomalo podseća na malo ranije spomenuto slavno takmičenje, jedina je sreća što se slova ne pomeraju jer bi umesto laganog valcera na ovoj strani već plesala ludi ča-ča-ča.
izvor: dontcallmebetty.tumblr.com
Nema komentara :
Objavi komentar