La bella vita!!

...U susret mi dolazi devojčica od nekih sedam godina. Gledam je.

                                                  slika: dontcallmebetty.tumblr.com
Poput leptirića leti na svom bicikliću, kose pune vetra, širokog osmeha. Imam utisak da vazduh oko nje vibrira od sreće kojom zrači.
Ne poznajem je, ali mi se ona svejedno smeška, jer su joj svi dragi. Jer je život lep.
Kad smo se susrele, dovikuje mi
-Ćaooo!!
kao dragom prijatelju, uz široki krezubi prelepi osmeh, kojim mi puni srce radošću.
I u momentu sve prepoznajem, i sve mi se vraća.
La bella vita!
I osećam kako nezadovoljstvo bledi i prolazi..
Jedna mala nepoznata devojčica me je osmehom nagovorila da otvorim prozor, čujem cvrkut ptica i dopustim bagremu da me preplavi mirisom.

                                                       slika: dontcallmebetty.tumbrl.com
I vraćaju se sećanja na stvari koje volim. Na toplotu sunca, proleće.... Bože koliko volim slatkoću i miris bagrema.
Prisećam mu se i ukusa, i počinjem da se smeškam dok onako sama idem ulicom. Još mogu da čujem grdnju koju sam dobila kada sam rekla majci da sam jela bagrem!
Sada ga držim u ruci, poput najdragocenijeg cveta

     

                                                 slika: dontcallmebetty.tumblr.com

i uranjam u njegov miris. Zatvorenih očiju ali otvorenog srca.

Život je lep!

I obećavam sebi da neću dozvoliti brigama da me preplave, da se više neću izgubiti.

Hvala ti mala leptirice. Hvala ti što si mi poklonila deo svoje sreće i vratila me sebi.