malo zabave molim: Upornost se (ne)isplati

Upornost se ne isplati, bar kad je moj vrt u pitanju. Mada kad već pričam o tome moram napomenuti da se o mom "vrtu" može pisati samo sa navodnicima, pošto to nije vrt, nije ni vrtić, to je majušni prostor veličine veće saksije u minimalnom dvorištancetu , koji sam u jednom ludom naletu inspiracije odlučila da pretvorim u VRT. A koji se sa svoje strane žestoko opire tome tako da je to "mrtva trka". Što ja posadim, stalna hladovina i vlažna zemlja uglavnom unište.

A tako sam želela da postanem vrtlar, nakupovala sam se i časopisa poput Moje lepe bašte, Života sa cvećem, o kesicama semenja da i ne govorim (još uvek imam punu kutiju u ostavi), tu su i neizbežne rukavice, motičica, grabuljice, kanta pomodno ofarbana u crveno....

Žene koje prodaju cveće na pijaci kad me ugledaju naprasno hvataju nezainteresovane prolaznike samo da me izbegnu jer već dobijaju tikove od mojih zapitkivanja i zagledanja dok nešto ne kupim.

Ispočetka obično počinje ovako:

- Možete li mi molim Vas reći koje cveće uspeva u hladu???

Tu se onda one rastrče dok mi pokazuju pojedine saksije

- Evo ukrasna koprivica...

- Ona ne cveta zar ne (moje naglo stečeno (ne)znanje već ponosno pomalja svoju glavicu), ja bih radije sa cvetom...

- Pa možda pištika ( pokazuju mi tek procvetale lepe bele i crvene cvetiće )

- Lepo je, a kako se održava, može li da prezimi (i tu počinje prava paljba pitanja na koje ne zapamtim ni pola odgovora, ali novostasali vrtlar u meni ne miruje)

- Pa ne, to je jednogodišnja biljka...

- A jel imate neke perene ( razbacujem se "sručnim" izrazima - aha isplatiće se pare uložene u one časopise ) koje uspevaju u hladu ?

- Još ne, za koju nedelju...

- Imate li možda dihondru ili gipsofilu (pazi sad koji sam ja cvetni stručnjak kada u mnoštvu cveća ne prepoznajem ono što tražim, ali sva važna verglam nazive iz novina...ili pokupljene sa raznoraznih sajtova na internetu)

Tu već postaju totalno zbunjene i uzbunjene. Latinski im nije baš jača strana, kao ni meni uostalom, gledaju me pomalo belo, one poznaju ustaljena narodna imena cveća.
-Koje je to cveće?

Vrlar u meni se polako povlači, mislim otkud pa ja znam videla sam ih samo na slici

- Pa jedno je neka puzavica, a ono drugo ima sitne listiće i cvetiće...

unezvereno gledam okolo ne bi li videla nešto slično....

- Ma nema veze daćete mi ovo za kamenjar i par tih pištika.

Popodne sva važna sadim tih par saksijica u ona raspoloživa dva kvadratna metra vlažne zbijene zemlje, i po kamenjaru koji jedva pronalazim ispod razlistale smokve konstatujući usput kako se ono prošlonedeljno cveće nije primilo, ali eto bar imam mesta za ovo novo.

Eh, nije lako imati vrt. A mogla bih polemisati i o istinitosti one narodne Upornost se isplati, ali to ću drugi put, umorih se vrtlareći i slikajući poneki cvetić koji je uspeo da preživi, za uspomenu i dugo sećanje.